Računarski softver

Računarski softver                                                                                                          lekcija 4

 

     Da bi računarski sistem mogao da radi, pored hardvera mora biti opremljen i odgovarajućim programima koji će njime upravljati.Ova komponenta računarskog sistema se zove SOFTVER(software). Softver se može podeliti na:

 

  • Operativne sisteme
  • Sistemski softver
  • Aplikacione programe

 

  1. Operativni sistem

 

Operativni sistem je kompleksan programski sistem satavljen od skupa programa koji treba da obezbede lako i efikasno korišćenje računara. Bez operativnog sistema hardver računara je neupotrebljiv. Operativni sistemi mogu da se klasifikuju sa različitih stanovišta:

 

  • Sa stanovišta broja programa koji mogu istovremeno da budu u memoriji
  • Sa stanovišta broja korisnika koji mogu istovremeno da koriste računar
  • Sa stanovišta načina zadavanja komandi
  • Sa stanovišta prenosivosti na različite arhitekture računara

 

 

Sa stanovišta broja programa koji mogu istovremeno da budu u centralnoj memoriji računara, operativni sistemi se dele na:

  • Monoprogramske- omogućava da računar drži u memoriji i izvršava samo jedan program.
  • Multiprogramske- omogućava da se u centralnoj memoriji računara nalazi istovremeno više programa, od kojih u svakom         trenutku može da radi samo jedan. Redosled i vreme rada svakog od programa određuje operativni sistem tako da    omogući korišćenje računara na najbolji način. Zadatak         operativnog sistema je da smanji ukupno utrošeno vreme         rada računara na izvršavanje svih programa u odnosu na           vreme koje bi bilo utrošeno kad bi se oni pojedinačno        izvršavali. Pri tome se vodi računa da oni ne koriste        pretežno iste računarske resurse, nego kombinovati           programe koji koriste procesor sa programima koji koriste         datoteke ili sl.

 

Sa stanovišta broja korisnika koji mogu istovremeno da koriste računar, operativni sistemi mogu da budu:

  • jednokorisnički- računar može da koristi samo jedan računar.
  • višekorisnički- na računar može istovremeno da bude priključeno i do nekoliko stotina korisnika.

 

Sa stanovišta načina zadavanja komandi postoje:

  • Operativni sistem komandnog tipa– posle uključenja računara na ekranu se pojavljuje znak- prompt. Time operativni sistem       obaveštava da je spreman da primi komandu. Komanda se         zadaje kucanjem ključne reči i dodatnih parametara         potrebnih za njeno izvršavanje. Pritiskom na enter počinje           njeno izvršavanje. Po završetku prompt se pojavljuje u novom   redu i operativni sistem čeka novu komandu. Najpoznatiji operativni sistemi komandnog tipa su UNIX, LINUX, MS-DOS.
  • Grafički operativni sistem– najčešći način zadavanja komandi je pokazivanje na nju, pri čemu komanda ima oblik sličice ili teksta u nekom spisku. WINDOWS je grafički operativni       

 

Sa stanovišta prenosivosti na različite arhitekture računara, operativni sistemi mogu da budu:

  • Prenosivi (portable)– mogu sa malim izmenama da se koriste na različitim arhitekturama računara.
  • Neprenosivi, vlasnički (proprietary)– su projektovani da rade samo na odrećenom modelu računara .

 

 

  1. SISTEMSKI SOFTVER

 

        Za normalno korišćenje računara potrebni su i drugi programi koje  koriste svi ili neki korisnici, a nazivaju se sistemski softver. Nisu neophodni za rad, već zavise od potreba korisnika. Ovoj kategoriji pripadaju:

 

  • Programi prevodioci
  • Veznici
  • Uslužni programi

 

Programi za prve računare pisani su u mašinskom jeziku. Naredbe ovog jezika sastojale su se od nizova nula i jedinica koje su označavale stanje bitova u memoriji. Pisanje ovakvih programa bilo je vrle teško i podložno greškama. To je navelo programere da izmisle simbolički jezik, u kome je operacije dobila ime, kao i adresa memorijske lokacije. Programi pisani u simboličkom jeziku su se prevodili na mašinski. Pri tom je svaka naredba simboličkog jezika prevođena neposredno u odgovarajuću komandu mašinskog. Kasnije je ovaj postupak automatizovan, tako što je napravljen program za prevođenje-asembler.

Da bi se olakšalo pisanje programa, i njihova prenosivost s jednog računara na drugi, razvijeni su programski jezici. Oni su se sastojali od dvadesetak reči engleskog jezika, skupa pravila za dodeljivanje imena i formiranje ispravnih naredbi u programskom jeziku. Program napisan ovim rečima i uz pomoć ovih pravila naziva se izvorni program. Za njegovo prevođenje na mašinski jezik koristi se poseban program-kompajler(compiler). Prilikom ovog prevođenja jedna komanda izvornog programa  se prevodi u više naredbi mašinskog jezika. Za svaku arhitekturu računara morao je da postoji odgovarajući program prevodilac .

 

Veznici ili drajveri su programi za korišćenje perifernih jedinica i drugih uređaja.

Da bi se bilo koji uređaj povezao na računar treba rešiti dva problema:

Električno povezivanje, da se računar ili uređaj ne bi oštetio. Ovo se rešava time što uređaj ima standardni priključak kojim se povezuje na port računara, ili ima karticu koja se ugrađuje u računar, na neki od slotova, a na njoj se nalaze priključci za taj uređaj.

Svaki uređaj mora da ima program –veznik (drajver), koji komande date iz nekog programa prevodi u komande koje uređaj razume. Drajver, kao i kartica, se dobija prilikom kupovine uređaja i instalira se prilikom instaliranja uređaja.

 

Uslužni programi olakšavaju korisnicima pojedine poslove koje često obavljaju. Na primer: rezanje diskova, kompresija podataka na disku i slično. Ovakvi programi mogu se se davati kao dodatak operativnom sistemu ili ih pišu i distribuiraju sami korisnici.

 

  1. APLIKATIVNI PROGRAMI

         To su programi za za rešavanje različitih problema, na primer za :

  • obradu teksta,
  • rad sa tabelama,
  • za upravljanje bazama podataka,
  • za obradu crteža, slika, zvuka, animacija,
  • za proračune u nauci i tehnici,
  • igrice i drugo.

 

        Njih pišu proizvođači računara, specijalizovane softverske kuće, ili sami korisnici.

  

VIRUSI

  • Jedan od najvećih problema u korišćenju računara jesu virusi.
  • Virus je mali program uskladišten na neki medijum (disk,CD disk, fleš itd.)samostalno ili uključen u neku datoteku(trojanski konj).
  • Kada se takav program ili datoteka unesu u memoriju, virus može neprimetno da se priključi i drugim datotekama ili programima u memoriji ili da se uskladišti i na neki drugi medijum(disk, fleš…)
  • Viruse pišu i namerno šire razni antisocijalni i destruktivni korisnici, isključivo sa namerom da naprave što veću štetu što većem broju korisnika.
  • Zavisno od kreatora virusa, kad uđe u računar virus može :

-Da odmah počne da pravi probleme

-da broji specifične događaje(na pr. koliko se puta kopirao) i posle toga da pričini štetu

-može da očitava vreme na računaru i prouzrokuje štetu određenog datuma

-može da se reprodukuje i onda pričini štetu.

 

Šteta koju pričini virus najčešće se ogleda u brisanju celog sadržaja diska ili samo delova, nefunkcionisanju ili uništenju komponenata računara ili programa i slično.

 

Za otkrivanje i uklanjanje virusapostoje anti-virus programi.Ove programe treba što češće dopunjavati novim podacima (update)

 

Da bi se zaštitili od virusa, korisnici treba:

 

-redovno da dopunjavaju anti-virus programe,

-svaki put prilikom razmene datoteka sa drugim korisnicima da proveravaju da li su one zaražene

  • Da izbegavaju preuzimanje datoteka sa nepoznatih mesta na mreži
  • Da izbegavaju razmenu datoteka sa nepoznatim korisnicima
  • da ne otvaraju elektronsku poštu sa datotekama u prilogu koju su dobili od nepoznatih korisnika
  • Da nabavljaju programe legalnim putem.

 

PROGRAM KAO PROIZVOD

 Sa gledišta autorskih prava na tržištu se mogu naći programi koji su:

 

  • Vlasništvo proizvođača
  • Deljeni i
  • Javni

 

Program koji je vlasništvo proizvođača

  • Kod programa koji su vlasništvo proizvođača korisnik kupuje licencu(dozvolu) za korišćenje programa. Uz nju dobija program na nekom medijumu, odgovarajuću dokumentaciju i ima pravo na podršku proizvođača.

 

Deljeni (šerver) programi

  • Deljeni (šerver) programi se distibuiraju slobodno i daju se na besplatnu upotrebu na određen rok (45-60 dana) da bi zainteresovani korisnici mogli da ih isprobaju.

Posle isteka tog vremena korisnik mora da kupi licencu ako želi da nastavi da koristi program.

 

Javni programi

  • Javni programi se distribuiraju besplatno imogu se slobodno kopirati i razmenjivati.
  • Nemaju dokumentaciju a korisnici nemaju podršku proizvođača.

 

 

Računarski sistemi i osnovne komponente

                                                                                                                                                            Lekcija 3

  • Računarski sistemi (računari) su elektronske mašine koje obrađuju ulazne informacije (podatke) i iz njih proizvode izlazne informacije (rezultate).
  • Računar je mašina bez inteligencije jer izvršava samo ono što mu je zadato instrukcijama.
  • Postupak pisanja naredbi (instrukcija) koje računar treba da izvrši naziva se programiranje, a ljudi koji pišu programe programeri.

 

 

  • Imajući u vidu da je računarski sistem samo mašina koja radi po određenom programu, može se reći da se svaki računarski sistem sastoji od dve komponente:

 

  • same mašine = HARDVERA
  • programa po kojima računar radi = SOFTVERA

 

 

Tipičan računarski sistem sastoji se od:

 

  • centralne (unutrašnje) memorije
  • aritmetičko-logičke jedinice
  • kontrolne jedinice
  • jedinice spoljne memorije
  • ulazne i
  • izlazne jedinice.

 

FUNKCIONALNA ORGANIZACIJA RAČUNARSKOG SISTEMA

 

Kontrolna jedinica je koordinator rada celokupnog računaskog sistema.

Ona:

  • kontroliše izvršenje programe,
  • uzima instrukcije iz memorije i prepoznaje ih,
  • dekodira i naređuje odgovarajuće akcije drugim jedinica,
  • započinje operacije ulazno-izlaznih jedinica i
  • prenosi podatke u centralnu memoriju i iz nje.
  • Kod savremenih računara sastoji se od skupa čipova kojima se kontroliše i koordinira rad celokupnog sistema.

 

Ulazne jedinice

 

Kod višekorisničkih računara za unos podataka i programa koristi se terminal, koji se sastoji od ekrana i tastature.

Kod  personalnih računara osim tastature kao ulazne jedinice koriste se miš, digitajzer (grafička tabla), kao i razni drugi specijalizovani uređaji (skenere, digitalni fotoaparat, čitač bar-koda, itd)

 

Izlazne jedinice

 

Monitor (kod PC) i ekran terminala (kod višekorisničkih računara)

Za štampanje manjih količina podataka obično se koriste serijski štampači, koji štampaju znak po znak, ili laserski štampači.

Za štampanje velikog broja podataka koriste se linijski štampači koji štampaju ceo red odjednom. Brzina štampanja ovih štampača  iznosi 300-500 redova u minuti. Ploter

Osnovne komponete računara

  • monitor (1)
  • tastatura (10)
  • centralna jedinica (kućište):
  • matična ploča (2)
  • procesor i soket (3)
  • kontroleri (4)
  • RAM memorija (5)
  • kartice (grafička, zvučna…) (6)
  • napajanje (7)
  • optički disk (8)
  • hard disk (9)

 

MATIČNA PLOČA

 

  • Sinonim: os novna ploča ( mother board)
  • Sadrži procesor, ROM memoriju (u kojoj se nalazi BIOS* računra), keš memoriju, magistralu koja povezuje sve elemente, skup čipova koji kontrolišu rad računara, kontrolere za priključenje diskova, slotove za dodatne kartice i portove za povezivanje drugih uređaja.
  • Najznačajnije karakteristike su tip podržanog procesora (socket) i tip podržane memorije ( DDR2, DDR3) i broj memorijskih priključaka koji određuje maksmilanu količinu radne memorije računara.
  • Najpoznatiji proizvođači su Asus i Gigabyte.

 

Centralna procesorska jedinica (CPU)

 

  • Sastoji se od
  • aritmetičko-logičke jedinice (ALU – skup elektronskih kola za izvođenje aritmetičkih (+, -, •, ÷) i logičkih operacija)
  • kontrolne jedinice
  • registara za prihvat podataka
  • CPU određuje tip računara. On izvršava sve instrukcije zadate programom.

 

Karakteristike procesora

 

određene su njegovom arhitekturom (građom, načinom izrade)

  • brzina procesora (MIPS) – milion instrukcija po sekundi
  • dužina procesorske reči – broj bita koji se istovremeno prenosi i obrađuje unutar procesora (od prvog četvorobitnog, do današnjih 64-vorobitnih)
  • radni takt – generiše ga sat (clock), usklađuje početak izvođenja operacija (u Hz, tj. gigahercima)
  • interni keš – vrlo brza memorija, danas od 512kB…

 

Primeri tipova procesora

  • PC486 procesor 80486, radni takt 33-133MHz
  • Pentium procesor P5, radni takt 90-233MHz
  • Pentium II, procesor P6, takt 300-400MHz…
  • Danas tržištem vladaju dva proizvođača,
  • Intel sa svojim procesorima Celeron, Pentium DualCore, Core i3, Core i5, Core i7… i
  • AMD sa svojim procesorima Sempron, Athlon, Optheron, Phenom, Phenom II, Bulldozer

 

 

Mesto CPU u računaru

  • Procesor se montira na osnovnu (matičnu) ploču. Na osnovnoj ploči se nalaze priključno mesto (socket), koje podržava procesore odgovarajućeg tipa. Zato se ne može bilo koji CPU postaviti na bilo koju matičnu ploču.
  • Zbog velikih brzina rada, dolazi do zagrevanja, pa je potrebno postaviti i hlađenje, tzv. kulere. Oni mogu biti izvedeni pasivno (sistem bakarnih cevi) ili aktivno (uz odgovorajući ventilator.)

 

 

MESTO UNUTRAŠNJE MEMORIJE U PC RAČUNARU

  • Memorija PC računara se postavlja u kućište računara, na matičnu ploču (motherboard). Na matičnoj ploči se nalaze keš (cache) memorija i ROM memorija, dok se za montiranje radne memorije – RAM, nalaze odgovarajući konektori.
  • U unutrašnjoj memoriji su smešteni program i podaci koji se obrađuju.
  • Sastoji se od elektronskih kola, od kojih svako može da ima dva stanja koja se označavaju 0 i (0 – stanje kada u kolu nema struje, 1 – kada u kolu ima struje). Zbog toga se ova kola zovu bit (skraćeno od binari digit – binarna cifra).
  • Pošto jedno elektronsko kolo može da zapamti samo informaciju da i ne (jedan bit), bitovi se udružuju u grupe – registre, koji su kod personalnih računara dužine 8 bita – bajt

 

 

TIPOVI UNUTRAŠNJE MEMORIJE

  • RAM (Random Access Memory – Memorija sa slučajnim pristupom). Služi za smeštanje podataka i programa na kojima računar trenutno radi. U ovu memoriju se može zapisivati. RAM memorija se može i iščitavati. Po nestanku napajanja, njen sadržaj se gubi. Trenutni kapacitet od 2GB i naviše. Kupuje se u modulima. Tipovi: DDR2, DDR3…
  • ROM (Read Only Memory). Može se samo iščitavati. Sadržaj joj se ne gubi po nestanku napajanja. Neophodna je za pokretanje računara jer se u nju smeštaju instrukcije za to (tzv. BIOS računara – Basic Input Output System).
  • KEŠ (cache) vrlo brza memorija uz procesor (eksterni keš) ili u procesoru (interni). Današnji kapacitet od 1MB.

 

MAGISTRALE

 

Komunikacioni put od električnih kola pomoću kojih se razmenjuju informacije među komponentama.

 

  • Tri ključne magistrale:
    • magistrala podataka (za razmenu podataka između procesora i memorijskih lokacija)
    • adresna magistrala (prenosi adrese kojima se specifikuje memorijska lokacija na koju se upisuju podaci ili sa kojih se čitaju podaci radi obrade a generiše ih procesor)
    • kontrolna magistrala ( služi za prenos upravljačkih i kontrolnih signala od procesora ka komponentama i obratno).

 

KARTICE

  • ZVUČNA: ZVUK SNIMLjEN U DIGITALNOM OBLIKU PRETVARA U ANALOGNI KAKO BI SE MOGAO REPRODUKOVATI NA ZVUČNICIMA (slušalicama).
  • MREŽNA: OMOGUĆAVA UMREŽAVANjE RAČUNARA U LOKALNU MREŽU RAČUNARA (LAN – Local Area Network) RADI RAZMENE PODATAKA I ZAJEDNIČKOG KORIŠĆENjA HARDVERA I SOFTVERA.
  • FM KARTICA: OMOGUĆAVA PRIJEM RADIO TALASA NA FM FREKVENCIJI.
  • FMV KARTICA: KARTICA KOJA PUTEM TELEFONSKE LINIJE OMOGUĆAVA SLANjE FAXA, KOMUNIKACIJU RAČUNARA I PRENOS GLASA (Fax Modem Voice).
  • TV KARTICA: OMOGUĆAVA PRIJEM TV SIGNALA.

 

GRAFIČKA KARTICA

  • je uređaj koji podatke uskladištene u računaru u digitalnom obliku obrađuje u odgovarajuće signale koji kontrolišu prikazivanje slike na računaru.
  • Slika na ekranu se prikazuje tehnikom bitmapiranja (bit mapping). To znači da se svakom pikselu ekrana pridružuje 1 ili više bita u memoriji.
  • Na primer:
  • za 1 piksel 1 bit => moguće 21 = 2 boje
  • za 1 piksel 8 bita =>  moguće 28 = 256 boja
  • za 1 piksel 16 bita => moguće 216 = 65536 boja (High Color)
  • za 1 piksel 24 bita => moguće 224 = 16,777 miliona boja
  • za 1 piksel 32 bita => moguće 232 = 4,3 milijarde boja

 

  • Kako se za memorisanje slike ne bi trošila RAM memorija računara, grafička kartica ima sopstvenu memoriju. Kapacitet joj se danas kreće od 1GB i više. Zbog programa i igara koji zahtevaju obradu složenih slika, savremene grafičke kartice imaju i grafičke procesore (GPUGraphic Processing Unit).
  • Najpoznatije grafiče kartice su: GeForce bazirana na čipovima kompanije nVidia i Radeon baziran na čipovima kompanije ATI.
  • Najnovije grafičke kartice nude isključivo digitalni izlaz (DVI), dok se analogni izlaz (VGA) sve ređe sreće.

 

Jedinice spoljne memorije

 

  • Ove jedinice služe za čuvanje programa i podataka kada računar nije u upotrebi.
  • Kada se koristi program, po kome radi i svi podaci koje računar obrađuje nalaze se u unutrašnjoj memoriji ili kroz nju prolaze. Međutim, i za vreme rada računara delovi programa i podaci, koji trenutno nisu potrebni privremeno se skladište na jedinicama spoljne memorije.

 

Hard disk

 

  • Kapacitet diskova se menjao od preko 20, 40, 80MB pa oko 250 i 500MB,
  • Današnji diskovi imaju od 250GB do 1 TB. Trenutno se prave diskovi sa pločama kapaciteta od 20-40GB po ploči i brzinom rotacije 5400-7200 obrtaja u minuti.
  • Prosečno vreme pristupa 8-10ms

Eksterni hard diskovi

 

  • Kapaciteta 250-320-500GB
  • Prenosivi hard disk se napaja preko USB i nije mu potrebno nikakvo spoljno napajanje

 

Jedinica diskete

  • U upotrebi su diskete od 3,5” (3,5 inča) kapaciteta 1.44MB.
  • Postoje i diskete od 100 i 250MB, a uređaj koji čita ove diskete zove se ZIP drajv

CD ROM diskovi

  • Primenom laserske tehnologije nanosi se zapis na metalnu površinu.
  • CD uređaj primenom laserskog zraka detektuje neravnine na površini i očitava podatke.
  • Kapacitet CDa je 640-700MB (800MB)

 

DVD(Digital Video Disk)

  • Prvobitno nastao zbog potrebe snimanja dugometražnih filmova na CD
  • Moguće je korišćenje sa jedne ili sa obe strane
  • Kapaciteta su od 4,7 GB

Fleš (USB) diskovi

 

  • Sastoji se od memorijskih modula čiji se sadržaj ne briše kad ostanu bez napajanja strujom.
  • Kapaciteta su 1GB, 2GB, 4GB, 8GB, 16GB, 32GB i više.
  • Kod novijih računara se često i hard disk priključuje na USB priključak koji se nalazi u unutrašnjosti računara.(160GB-500GB)

 

 IZVOR NAPAJANjA

  • je uređaj koji mrežni naizmenični napon frekvencije od 50Hz i 220V prevodi u jednosmerni napon od 5 ili 12 volti koji napaja komponente kućišta i periferijske uređaje (koji nemaju sopstveni priključak za električnu energiju). Snaga izvora se izražava u vatima i kreće se od 300W i više. Izvor mora biti dovoljnog kapaciteta i stabilnosti. U protivnom sistem otkazuje.
  • Ako nestane napajanja, uređaj zvani UPS (neprekidni izvor napajanja, praktično akumulator) može obezbediti autonomni rad od 15-ak minuta, što je dovoljno da se rad na računaru okonča na siguran način.

 

UTICAJ KOMPONETNI NA PERFORMANSE (BRZINU) RADA RAČUNARA

  • PROCESOR
  • što veći radni takt, to bolje: 2,2GHz, 3,4GHz, 3,8GHz
  • što više jezgara (core), to bolje: Dual, Quad, 8-core

jezgra su u stvari mikrprocesori koji se nalaze na istom čipu

  • što više keš memorije, to bolje: npr. 2 MB

 

  • RAM MEMORIJA
  • što veći kapacitet, to boje: npr. 4GB, 8GB
  • što brža memorija, to bolje: npr. 1333MHz, 1866MHz

 

  • HARD DISK
  • što veća keš memorija diska, to bolje: npr. 16MB, 64MB
  • što veća brzina prenosa, to bolje: npr. 6Gb/s

 

  • GRAFIČKA KARTICA
  • što više grafičke memorije, to bolje: npr. 1 GB, 2GB

 

Slike svih opisanih delova mozete videti u lekciji za preuzimanje.

Prikazivanje znakova. Kodiranje

   

                        Слика1

Preuzmi Lekciju 2

Upoznajmo način na koji računar slova i ostale znakove pretvara u stanja bajtova,
tj. jedinice i nule pojedinih bitova unutar bajta.
Jedan bajt sadrži osam bitova.
Jednim bajtom možemo zapisati 256 različitih kombinacija.
Najveći broj koji se može prikazati jednim bajtom je 11111111, što je dekadno
255, a najmanji broj je 00000000, što je dekadno 0.
Bajtovi su osnova za zapisivanje, prikazivanje i obradu podataka
Da bismo omogućili unos i zapis teksta i ostalih znakova u računar, moramo svaki
od ovih znakova zapisati u obliku jedne od 256 mogućih kombinacija vrednosti bitova u
bajtu.
KODNI STANDARD
• Kodni standard ili kôd određuje koji znak treba zapisati kojom od
kombinacija nula i jedinica.
• Za svaki kodni standard postoji tablica u kojoj je zapisano koji znak je
prikazan kojim nizom nula i jedinica, a nazivamo je tablica kodova.
• Broj kojim je predstavljeno neko slovo je kodna vrednost tog slova.
• Kodiranje je pretvaranje slovnih i drugih znakova u njihove kodove
predviđene nekim kodnim standardom.
• Kodiranje je postupak kojim se podaci zabeleženi jednim skupom
znakova izražavaju nekim drugim skupom znakova.
• Svrha kodiranja je prikazati podatke u obliku prikladnom za obradu ili
prenos.
• Obrnuti postupak kodiranja nazivamo dekodiranje.
NORME KODIRANJA
Su međunarodna, univerzalna pravila za kodiranje
• Norme kodiranja omogućavaju da se npr., tekst uređivan na jednom
računaru ispravno prikaže i na nekom drugom računaru  ASCII norma ili ASCII kôd
• Jedan od najstarijih i najraširenijih međunarodnih kodova(Čitamo: “aski”)
• Reč ASCII je skraćenica od engleskih reči American Standard Code for
Information Interchange, što prevodimo kao Američki standardni kôd za razmenu
informacija.• Prihvaćen kao osnovna norma za kodiranje tekstova na računarima
Kodira slova engleske abecede (bez naših slova s dijakritičkim znakovima č, ć, š,
đ, ž i bez dž, lj, nj), jedan manji skup slova koja su zajednička velikom broju abeceda
poput švedske i finske (npr. å), sve standardne interpunkcijske znakove, znakove (npr. @,
§) i cifre brojeva.
UNICODE
• Postoje i novije norme nastale od ASCII-ja a napravljene su kada se javila
potreba za kodiranjem više od 256 simbola i znakova.
• Unicode je danas najviše upotrebljavana moderna norma koja je nastala
kao proširenje ASCII-ja na još jedan bajt, čime se dobila mogućnost kodiranja 65536
znakova (256 · 256).
• Sadrži tablice za sva slova (s raznim zarezima i crticama) za sve jezike
sveta osim za posebne abecede (npr. kineske).

kod1

kod2

 

 

 

 

Nedostaci binarnog predstavljanja brojeva
 Osnovni nedostatak kod binarnog predstavljanja brojeva je predugačak
zapis broja.
 Zbog toga se u računarskim sistemima najčešće koristi heksadecimalni
sistem predstavljanja brojeva. Pri tome, iako se brojevi korisniku predstavljaju
heksadecimalno, računar i dalje radi sa binarnim brojevima.
 Za predstavljanje brojeva izabran je heksadecimalni brojni sistem zbog
jednostavne konverzije brojeva između njega i binarnog brojnog sistema
Primer 1: Bajt kao dve četvorke bitova
• Bajt 01001001 zapisan kao dve četvorke bitova: 0100 1001
• Te dve četvorke bitova možemo, koristeći kraći zapis vrednosti, zapisati kao 49

Zadatak 1
Zapiši na isti način kao u prethodnom primeru bajt 01101111.
Rešenje (01101111)2 = 0110 1111 = (6F)16
Zadatak 2 (Uraditi u svesci)
Zadane bajtove zapiši u obliku dve četvorke bitova, a zatim i kraćim zapisom
vrednosti:
a) 10010001
b) 01010101
c) 11110000

kod 3

 

 

 

 

Primer 2
Pronađi u tablici binarni zapis i kraći zapis koji odgovara slovu A.
U tablici nađemo slovo A (65).
Binarni zapis slova A je 01000001.
Kraći zapis je 41.
Primer 3
Pomoću tablice napiši ime Iva kraćim zapisom i punim binarnim zapisom.
Kraći zapis: 49 76 61
Binarni zapis: 01001001 01110110 01100001

Primer 4
Napišimo zadatu rečenicu koristeći kraći zapis vrednosti:
Dobar dan
44 6F 62 61 72 20 64 61 6E
Zadatak3: Napišite istu rečenicu punim binarnim zapisom
ZNAKOVNA DATOTEKA
• Napišemo li neki tekst na računaru, on će ga na svoj disk snimiti kao niz
nula i jedinica, a takav niz znakova čini znakovnu datoteku.
• Znakovna datoteka se sastoji isključivo od znakova kodiranih prema
ASCII ili nekoj drugoj normi kodiranja slova i interpunkcijskih znakova.
EOF
Računar upotrebljava posebnu vrednost bajta da bi označilo kraj datoteke, a
nazivamo je EOF vrednost (engl. end of file = kraj datoteke).
Ponovite …
1. Što je kodni standard ili kôd ?
2. Što je tablica kodova ?
3. Što je kodiranje ?
4. Kako se zove obrnuti postupak od kodiranja ?
5. Što je ASCII ?
6. Što je Unicode ?
7. Što je znakovna datoteka ?
8. Što je EOF ?
Obavezno uradite domaći zadatak

Računarstvo i društvo. Uticaj računara na zdravlje

Računarstvo i društvo. Uticaj računara na zdravlje                                                                                

Preuzmi lekciju

 

  • Računari vise nisu luksuz, nego potreba
  • Računari i njihova primena su uključeni u sve aspekte života
  • Značajni pronalasci XX veka (suštinski zasnovani na informacionim tehnologijama IT)
    • Mobilna telefonija
    • Internet
    • WWW
    • video konferencije …
  • Ljudi su vekovima težili da proces računanja učine lakšim, bržim i tačnijim. Tako smo došli do toga da je danas računar postao univerzalni alat.
  • Informaciono društvo – informacija i znanje zamenjuju kapital i energiju
  • Nepismeni – oni koji ne koriste računare
  • Prvi elektronski računari krajem 40-tih godina XX veka u vojne svrhe. Zatim za naučne i tehničke proračune, pa u poslovne svrhe.
  • Cilj predmeta Računarstvo i informatika je sticanje osnovne računarske pismenosti i osposobljavanje za korišćenje računara u daljem školovanju i kasnije u radu
  • Računarska pismenost – poznavanje tehničkih detalja računara – hardvera i softvera, ali i razumevanje principa i primena računara

 

  • Informatika je nauka, koja se bavi:
    • razvojem i primenom informacionih tehnologija
    • razvojem informacionih delatnosti
    • angažovanjem ljudi u obavljanju informacionih delatnosti
    • informacioni sistemi – obezbediti pravu informaciju pravim ljudima u pravom trenutku u pravoj količini i u pravom formatu

 

  • Računarstvo je teorijska nauka koja se bavi razvojem računarskih sistema, odnosno i hardvera i softvera (proučava šta sve i kako možemo rešiti pomoću računara).

 

Računarske oblasti

 

  • Računarski inženjering (computer engineering) – proizvodnja i povezivanje delova računara,
  • Računarske nauke (computer sciences) – teorijski razvoj računara, njegove primene i softvera,

 

  • Računarske tehnologije (computer tehnology) – praktična primena računara.

 

Podaci i informacije

 

  • Podaci su registrovane činjenice, oznake ili zapažanja nastala tokom nekog procesa (mogu da se beleže, čuvaju, prenose i obrađuju).
  • Informacija je skup obrađenih i organizovanih podataka tako da predstavljaju neko obaveštenje tj. saznanje.
  • Rečima podaci i informacije neupućeni pripisuju isto značenje iako među njima postoji značajna razlika. Razmotrimo, primera radi, niz slova i brojeva: KG-123-AB. To je samo skup simbola dok ne shvatimo da se radi o registarskom broju automobila, a tada taj skup slova i cifara počinje nešto da znači. KG nam govori odakle je auto, a preko broja ostatka možemo saznati ko je njihov vlasnik.
  • Niz slova, cifara i drugih simbola naziva se podatak. Kada im pridodamo neki smisao, značenje ili ih interpretiramo, podaci nam daju informaciju.

 

  • Računar se često pogrešno opisuje kao mašina koja obrađuje informacije, ali računar obrađuje isključivo podatke.
  • Rezultati jedne obrade dati u obliku informacija mogu biti predmet nove obrade na računaru. Tada se informacije javljaju kao podaci. Skup informacija o jednom objektu, predmetu ili događaju predstavlja znanje

 

  • Velike kolekcije srodnih podataka u računarstvu poznate su pod nazivom baze podataka. U nekim računarskim primenama organizuju se baze znanja, čime se ukazuje na veći informacioni sadržaj ovako organizovanih podataka.

Značaj informatike u savremenom-informacionom društvu

Primena u raznim oblastima:

  • Nauka i tehnika – složena izračunavanja …
  • Poslovna primena – knjigovodstvo, obračuni
  • Primena u upravljanju
  • e-izdavaštvo, e-komunikacije
  • e-trgovina, e-bankarstvo
  • e-uprava
  • Zdravstvo, transport, turizam…
  • Meteorologija, ekologija…
  • Kultura i umetnost
  • Obrazovanje
  • Multimedija u obrazovanju
  • Učenje na daljinu
  • Doživotno učenje

Informatika i društvo

 

 

Različita područja primena računara:

 

  • Obrada svih vrsta podataka-brojeva, teksta, slike, zvuka

i video zapisa

  • Crtanje i obrada crteža
  • Animacija
  • Komunikacija
  • Baze podataka
  • Multimedijalna primena
  • Naučnotehnički proračuni
  • Zabava i razonoda

 

  • Računar je višenamenski (multimedijski)
  • Može da sabira brojeve, ali istovremeno i da se koristi za lansiranje interkontinentalnih balistickih raketa

 

Razvoj računara- zaključak

 

 

  • Računari i informacione tehnologije su promenili svet temeljno i nepovratno

 

  • Nove tehnologije, kao što je veštačka inteligencija, obećavaju nove primene u budućnosti

 

  • Računari ugrožavaju privatnost, bezbednost i naš individualni način života

 

Uticaj računara na zdravlje

Zdravlje i bezbednost

 

Nauka koja se bavi vezom između predmeta i uređaja (stolova, stolica, automobila, računara, telefona …) i čovekovog zdravlja zove se ergonomija, a preporuke naučnika su veoma važne. One se, između ostalog, odnose i na pravilno sedenje za stolom na kome je smešten računar, pravljenje pauza u radu, pravilno korišćenje tastature, miša i monitora. Svakodnevno višečasovno gledanje u monitor, korišćenje tastature i miša izaziva i neke zdravstvene probleme. Vrlo često se javlja u bolovi u zglobovima, rukama i leđima.

Kako vreme odmiče, sve veći broj poslova zahteva sedenje pred nekom vrstom ekrana. U pojedinim zemljama broj ljudi koji ki koristi računar na radnom mestu penje i na preko 70 odsto populacije, a gotovo tri četvrtine njih ima probleme s vidom ili očima, uglavnom ljudi sa više od četrdeset godina. Ovi problemi su objedinjeni pod imenom Computer Vision Syndrome (CVS) odnosno „sindrom kompjuterskog vida”. Ovaj sindrom obuhvata sledeće simptome: zamor očiju, suve oči, osećaj pečenja u očima, osetljivost na jače osvetljenje, mutan vid, glavobolje koje dovode do vrtoglavice i mučnine kao i bolove u ramenima, vratu i leđima. CVS ima više uzroka, ali za svaki postoji preventivno rešenje, što kroz vežbe, što kroz ergonomski dizajn uređaja i radnog mesta.Osim fizičkih problema kod dugotrajnog rada na računaru, rad na računaru može prouzrokovati psihičke probleme izazvane stresom. Da bi smo izbegli ovakve smetnje treba se strogo pridržavati uputstava koje su propisali naučnici koji proučavaju uticaj računara na zdravlje ljudi.

 

Najvažnija pravila su:

  • -pravilno sedenje za stolom,
  • -monitor mora da bude 45-60 cm od očiju,
  • -nakon svakog sata rada na računaru treba praviti pauze od 10-15 minuta,
  • -zaštita monitora od refleksije i bljeska svetla.

 

 

 

 

 

 

 

 

  • Najbolji način da se izbegnu štetne posledice rada na računaru je
  • korišćenje ergonomskih (koji su prilagođeni ljudskom telu)  stolica, stolova, miševa, monitora i pravljenje čestih pauza u radu. Ergonomsko radno okruženje nam omogućuje kvalitetniji i zdraviji rad na radnom mestu.
  • Najveću pažnju treba obratiti pri kupovini monitora jer najčešće smetnje nastaju s očima. Oči su građene da gledaju na daljinu, a rad na računaru zahteva intezivnu koncentraciju na predmete u blizini. Pri pomeranju fokusa sa daljinu na blizinu zamaraju se očni mišići, a pojačana pažnja na ekran smanjuje broj treptaja i vlaženje oka što prouzrokuje oštećenje vida. Uvek treba kupovati kvalitetne monitore ( skupe ) jer štednjom na monitoru prouzrokovaćete oštećenja na svojim očima.

 

Ovo su neke od najčešćih bolesti vezane za rad na računaru:

 

  • Vid- Naprezanje, umor i upala očiju
    Iritacija, suvoća i pečenje
    Nejasan vid
    Smetnje u razlikovanju boja
  • Sluh-Oštećenje sluha
  • Ruke-Grčevi u rukama
    Bolovi i gubljenje snage
    Ukočenost zglobova
    Utrnuće zglobova
  • Vrat i leđa-Prenapetost i bolovi u vratu
    Ukočenost vrata i ramena
    Pritisak u glavi i vratu
    Bolovi u leđima
    Oštećenje kičme

 

  • Mišićni sastav i krvotok-Gubitak snage i energije
    Prenaprezanje pojedinih mišića
    Grčenje i oteklina mišića
    Smetnje u krvotoku
  • Psiha-Gubljenje koncentracije
    Depresija, stres, nezadovoljstvo
    Nervoza, razdražljivost
    Psihički umor
    Smanjenje radne sposobnosti
    Sklonost onesposobljavanju uređaja i programa
  • Ostalo-Osip na koži i druge alergije
    Pečenje i svrabkose
    Glavobolja, nesanica
    Trbušni bolovi

 

Internet zavisnost kao nova Bolest

 

  • Usled razvoja interneta kao medija dostupnog širokoj populaciji, 1995. godine prvi put je upotrebljen izraz „Internet zavisnost“, koja je po simptomima, kako neki stručnjaci smatraju, identičan zavisnosti od narkotika, alkohola, kocke i slično.
  • Prema podacima istraživanja u Engleskoj, 76% Britanaca ne može da živi bez Interneta, 19% provodi više vremena na Internetu nego sa svojim porodicama, 47% veruje da je Internet u ljudskom životu važniji od religije, dok 20% poklanja više pažnje Internetu nego svom partneru.
  • Neophodno je ljudima ukazati na opasnosti od prekomerne upotrebe Interneta, uključujući sve servise koje ova tehnologija omogućava. To nije ograničeno samo na web i elektronsku poštu. Postoji niz drugih aktivnosti koje dovode do bolesti zavisnosti. Najupečatljivije u periodu iza nas su pričaonice i „mesindžeri“ (IRC, MSN, Yahoo!, ICQ), ali nikako ne treba zanemariti mnogo opasnije kategorije poput mrežnih igara i društvenih mreža.
  • Adolescencija je buran period života u koji ulazi dete, a izlazi odrastao čovek. Tokom adolescencije se razvija zrela ličnost koja je definisala svoja profesionalna, seksualna, moralna opredeljenja i postigla svoj identitet i samostalnost. Zbog toga je veoma škodljivo ako mlada osoba u vreme dok još nije ostvarila  sve  ove zadatke, karakteristične za mladalačko doba, sve više vremena provodi uz ekran računara, za aparatima ili na neki drugi način koji joj oduzimaju sve više vremena, zbog kojih zapostavlja svoje obaveze, prijatelje, porodicu.
  • U vreme kada se formira ličnost škola i druge obaveze, kao i porodica, prijatelji i različiti načini kako se slobodno vreme provodi su vrlo važni za pravilan razvoj ličnosti. Preteranost u bilo čemu, zapostavljanje važnih segmenata u životu, gubljenje kontakta i komunikacije sa bliskim osobama iz okoline zato mogu biti loši i poremetiti normalan proces razvoja.

 

 

Simptomi

  • Preterano korišćenje kompjutera, odnosno Interneta, koje se često povezuje sa gubljenjem osećaja za vreme ili zanemarivanjem osnovnih potreba (spavanje, hrana, toalet…)
  • „Kriziranje“ – osećanje gneva, napetosti i/ili depresije kada je kompjuter nedostupan
  • Stalna potreba za što boljom „mašinom“, naprednijim softverom ili potreba da se više vremena provodi uz kompjuter

Razne vrste negativnih posledica – svadljivost, laganje, loši rezultati na poslu ili u školi, nedruštvenost, hronični umor

 

Kategorije Internet zavisnosti

 

  • Prezasićenost informacijama
  • Opsednutost virtuelnim prijateljstvima
  • Opsednutost igranjem na mreži
  • Patološko korišćenje foruma i elektronske pošte

 

 

Prevencija zavisnosti od Interneta

 

  • Čovek mora sam da prepozna prekomerno korišćenje Interneta i prizna samom sebi da postoji problem
  • Nakon konstatacije da problem postoji, trebalo bi mu pronaći pravi uzrok; zavisnik bi trebalo da se upita zbog čega želi da pobegne od svakodnevnog života
  • Treba osmisliti način na koji rešiti problem iz stvarnog života, a ne kako pobeći od tog problema. Ignorisanje problema ili bežanje na Internet ne rešava problem, već ga redovno pogoršava.
  • Zavisnik bi lično trebalo da preduzme korake ka samostalnom lečenju od zavisnosti

 

 

Zavisnost od Fejsbuka

 

Sociološka istraživanja Fejsbuka pokazala su da njegovi korisnici nisu samo povučeni ili socijalno izolovani ljudi, već i oni koji žele da prošire i prenesu ta poznanstva iz virtuelnog u stvarni svet. Nezgodna situacija nastaje kada taj Fejsbuk „život“ postane dopadljiviji od realnosti, jer tada stvarni život čeka, trpi, ispašta…
Prvi simptomi  zavisnosti od Fejsbuka su kada čovek ne može da kontroliše vreme provedeno na ovom portalu i počinje da zanemaruje svoje obaveze. Bolest „vezanosti“ za ovu socijalnu mrežu rađa se kroz zadovoljstvo, kasnije strast, da bi na kraju prerasla u potpunu zaluđenost Fejbukom. Školarci prestaju da uče, izbegavaju da izlaze sa društvom, dok stariji kubure sa poslovnim obavezama. Iz ovih razloga u poslednje vreme je je pristup ovoj internet-stranici zabranjen u većini firmi.

 

Svaka bolest zavisnosti, bila to zavisnost od alkohola, narkotika, hrane ili Interneta, dovodi do narušavanja ličnosti, psihofizičkog stanja i društvenog života individue.

Upotreba bilo čega u prekomernoj meri je opasna za konzumenta. Stoga treba težiti ka samokontroli i razumevanju sopstvenih grešaka.

 

Подела рачунарског софтвера

СОФТВЕР се може поделити у  3  категорије:

q       ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМИ

q       СИСТЕМСКИ СОФТВЕР

q       АПЛИКАТИВНИ ПРОГРАМИ

 ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМИ

ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ је комплексан програм написан да управља хардвером рачунара.  Има 3 главне функције:

–         контрола процеса

–         управљање меморијом

–         управљање јединицама

Оперативни  системи се могу поделити на 4 начина:

1)Према броју програма који могу истовремено да буду у централној меморији рачунара, оперативни системи могу да буду:

–         монопрограмски(омогућава да рачунар држи у меморији и извршава само један програм)

–         мултипрограмски (омогућава да се у централној меморији рачунара налази истовремено више програма, од којих у сваком тренутку може да ради само један,редослед и време рада сваког програма одређује оперативни систем)

2)Према начину задавања команди, постоје два типа оперативних  система:

–         оперативни системи командног типа (UNIX, LINUX, MS DOS) .После укључења рачунара на екрану се појављује одређен знак који се назива промпт. Команде се задају укуцавањем текста а притиском  на тастер ентер  оперативни систем прихвата команду и започиње њено извршавање.

–         графички оперативни системи (WINDOWS)-најчешћи начин задавања команди јесте показивање на њу и активирање.

3)Са становишта преносивости на различите архитектуре рачунара оперативни систем могу бити:

-преносиви оперативни системи – с малим изменама могу да се користе на различитим архитектурама рачунара

-непреносиви оперативни системи- су пројектовани тако да раде само на одредјеном моделу рачунара

4)Са становишта броја корисника који могу истовремено да користе раћунар оперативни системи могу да буду:

-једнокориснички оперативни системи–рачунар може да користи само један корисник

-вишекориснички оперативни системи. –на рачунар може бити истовремено прикључено до неколико стотина корисника.

 СИСТЕМСКИ СОФТВЕР

СИСТЕМСКИ СОФТВЕР  чине:

–         програми преводиоци

–         везници

–         различити услужни програми

 

ПРОГРАМИ ПРЕВОДИОЦИ –  су програми који изворни програм који корисник рачунара пише на неком од програмских језика преводи на машински језик разумљив рачунару.

ВЕЗНИЦИ ( драјвери ) су програми који омогућавају коришћење периферних јединица и других уредјаја. Да би уређај који се прикључи на рачунар радио, није довољно само хардверско повезивање већ тај уређај мора да има и одговарајући програм који се зове ВЕЗНИК-ДРАЈВЕР и који команде дате из неког програма преводи у команде које уређај разуме. Ови програми добијају се куповином уређаја (најчешће на дискети) и инсталирају се приликом инсталације уређаја.

УСЛУЖНИ ПРОГРАМИ – омогућавају корисницима обављање послова као што су копирање дискета, компресију података на диску и дискетама,преснимавање диска на траку …

 АПЛИКАТИВНИ ПРОГРАМИ

АПЛИКАТИВНИ ПРОГРАМИ – су програми које пишу специјализоване особе (програмери), а које користе корисници рачунара за своје потребе     (обраду текста, рад са табелама, рад и управљање са базама података, цртање, обрада слика, компоновање, различите прорачуне у науци и техници, игре…)

Основни појмови

Појам хардвера

 

      Рачунарски хардвер је заправо све оно што чини опипљиви део рачунара  тј. сама  машина.Име је добио по енглеској речи  hard што значи тешко, јер су први рачунари били веома гломазни и тешки.

Главна разлика измедђу хардвера и сфотвера и јесте управо у томе што се софтвер не може опипати, него се помоћу софтвера управља хардвером.

 Структура хардвера рачунарског система

Типичан рачунарски систем састоји се од следећих компоненати:

  • централне (унутрашње) меморије,
  • аритметичко-логичке јединице,
  • контролне јединице,
  • јединице спољне меморије,
  • улазних јединица и
  • излазних јединица.

Дефиниција рачунара

Рачунарски системи  (рачунари) су електронске машине  које обрађују улазне информације (податке или наредбе) и из њих производе излазне информације (резултате).

Рачунарски систем се састоји из две неодвојиве компоненте а то су

рачунарски хардвер и

-рачунарски софтвер

 

racunarski sistem